Najbolje godine naših života, Zvonko Karanović

Najbolje godine naših života, Zvonko Karanović




Najbolje godine naših života



Putujemo posteljama
umorni od još jedne
navike
tela mladih i lepih bogova
postala su tela
neprijatelja

krevet na kome smo
proveli godine
postao je muzej
okamenjenih strasti
i opet imamo razlog
da jedno drugom
okrenemo leđa
kad ugasimo svetlo

izgubio sam te
nenamerno i lako
i još jednom smo postali
divni gubitnici
helijumske lutke
u osvetljenim izlozima lokala

sunce lebdi
nad promrzlim parkom
obasjava suvi zimski pejzaž
najveća gužva
u autobusu za groblje
samo je vetar
usamljeniji od nas



Mahniti disko igrač


nostalgija je postala industrija
rekao sam
bog se krije pod tajnim imenom pi
video sam
utopija je postala psihodeličan bolero
shvatio sam
predugo sam gledao u mrak i postao opsednut
lagao sam
disko kugla propada kroz električna usta panike
doživeo sam
skupocene bunde lebde nad pokislom američkom zastavom
sanjao sam
bog je žena
saznao sam
zabava je nova religija
shvatio sam
poezija je vrsta pozitivne utopije
izmislio sam
manekeni vladaju svetom
pročitao sam
nijedan dan bez skandala
zapamtio sam
odrastao sam s pićem u jednoj i džointom u drugoj ruci
izmislio sam
svi moji heroji imaju preko 40 godina
izjavio sam
najjeziviji horor je protraćeni život
video sam
ja sam impresionist - bavim se emocijama
rekao sam



Bubnjevi i žice, autoput i noć

(kaseta svira poptonove)

Iza vatrene linije
puste su ulice
i sva popodneva
liče jedna na drugo
drvoredi u šuštavim kabanicama
bezglasno promiču pred grudobranom stvarnosti
iza hitrog treptaja semafora
čeka me moja džuboks bejbi
i kaže
probudi se
ne možeš uvek sanjati
za to je potreban razlog
a ti si tako srećan jer imaš mene
bubnjeve i žice
autoput i noć
i ne okreći se na ulici
za dečacima koji nose dugu kosu
to je samo nostalgija koja nikome ne treba
potom sanjam pun rezervoar
i anđele umorne od večitog bežanja
pred agentima svakodnevice
o da
juče sam proveo popodne
gledajući suze koje su se slivale s Elvisovog lica
i natapale sintetički tepih disko industrije
pomislih, umreću a nikada neću
dodirnuti lice
nepoznate devojke
u kupeu vagona prve klase
hajdemo u ribolov, čuh glasove kako me zovu
videh majku s tanjirom i nedeljni ručak
videh sunce visoko na nebu
i vatrenu kočiju
kako uranja u blistavu reku
uvek kad izađem iz kuće
osvrnem se da zapamtim raspored stvari
mislim da ću jednom tako
bez pozdrava
produžiti dalje i otići u neki drugi život
spavati/sanjati
spavati/sanjati
a hoćemo li ikada odrasti
i čekaju li nas tamo bezbrižna popodneva
kada smo buljili u plafon i slušali Creedence



Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".